15 lipnja, 2021

Životne lekcije iz Đoletovih pesama se ne zaboravljaju, a neki novi klinci učiće ih i u školama


Neki novi klinci imaće prilku da Đoletove pesme uče i u školskim udžbenicima. “Drvena pesma” je namenjena osmacima, dok su nižim razredima namenjene “D-mol” i “Devojka sa čardaš nogama”.

Svi mi koji smo rođeni šezdeset i neke i koji smo sedamdestih, kada se Đole pojavio na tadašnjom jugoslovenskoj sceni, pohađali osnovnu školu, mnogo toga smo već naučili iz njegovim pesama.

Bilo je tu geografije, filozofskih tema, običaja, naučili smo neke nepoznate reči, otkrili nove kulture, dobili nekoliko životnih lekcija…

Već sa prvim albumom „Mojoj mami umesto maturske slike“ smo saznali za divan, uglavnom vojvođanski običaj, da se slike maturanata stavljaju u izloge radnji u Novom Sadu, Somboru, Subotici…Taj lepi običaj se i danas praktikuje i mi smo bili opčinjeni time da slike nekih „svršenih đaka“ stoje u izlogu. To nam se tada se činilo kao velika stvar.

Potom saznadosmo i kako treba goste, a naročito kuma, ugostiti. Pored toga, od kuma Side otkrismo od kakvih je specijaliteta sazdana vojvođanska kuhinja. Zbog pesme „Al se nekad dobro jelo“ tražili smo da probamo kitnikes, rezance sa makom, šufnudle i šnenokle.

Foto: xxzmagazin.com

Jedna pesma iz perioda grupe „Rani mraz“ donela nam je lekciju iz geografije i zahvaljujući njoj smo zapamtili da je Kristofer Kolumbo krenuo u Indiju a našao Ameriku. I pre nego što smo to učili u školi, zahvaljujući Đoletu smo naučili da je na prostoru današnje Vojvodine bilo Panonsko more koje je presušilo.

Zanavek smo zapamtili i da je Zrenjanin nekada bio Bečkerek a Novi Sad Neoplanta.

Filozofsko pitanje je obrađivano kroz pesmu „Život je more“ i dobismo upozorenje da mnogi što brode tonu.

Lekciju o prolaznosti života dobismo u pesmi „Neki novi klinci“ i saznadosmo šta je „panta rei“ ali i da „neko to od gore vidi sve“ i „postavi na svoje mesto, svako dobro, zlo još pre“.


Zašto je važno saditi lipu su nas naučili stari Nestorov, gosn Čeda i još jedan.

Pokušao je Đole i da nam objasni zašto se raspala Juga kroz pesmu „Soliter“. Sve je zamišljeno monumentalno ali zapravo je više bilo kao krivi toranj u Pizi, „fasada drži, a temelji klize“.

Dobili smo i očinski savet da „kockar se krije i čuči u svakom od nas i čeka pravi čas“ kroz pesmu o „Boži zvanom Pub“ koji „vara malo bolje od svih“ i zbog koga su mnogi „mangupi ostali tropa“. U istoj pesmi muška deca dobiše informaciju da „kod žena igra neki peti kec“ i da je „ljubav igra u kojoj često ne pali blef“ jer „srce se otvara teže nego najbolji sef“.

U njegovim pesmama smo prvi put kao klinci čuli neke nove reči pa smo se ili raspitivali šta znače ili smo okretali veliku Vujaklijinu knjigu kako bi saznali o čemu se radi. Interesovalo nas je šta znači matine, taljige, sokak…

I ovo je samo delić onoga čega trenutno možemo da se setimo a da smo naučili iz Balaševićevih pesama. Sigurno će se svako setiti nečega još važnog što je naučio iz Đoletovih pesama koje su nam mnogo značile dok smo rasli i sazrevali. Znamo da je mnogima pomogao da prebole prve ljubavi i da otpate uz neprekidno slušanje njegovih pesama na „ripit“.

Hvala ti Đole, bio si nam jedan od najdražih učitelja!